Mnogo sam se sagnuo

Mnogo sam se pognuo u poslednje vreme, i dalje vidim svoje stvari kao roletne, ne cujem muziku, ne volim more, ne mami me sunce, stvarno sam beskoristan, a raspolozenje je uzaludno.

I pretvorim se u jastuk koji niko ne spava i na koji se niko ne naslanja, jel to sramota?

Ne znam šta je to zapravo, a spisateljica je usamljena kao sova koja čeka svoju liru na nebu punom ptica, neka fantazija, vrlo sužena mašta.
I nikad nisam umoran od nade, možda je to bolest, široka mašta, a uska nada.