Зашто желимо укусну храну?

Зашто желимо укусну храну, наравно да је храна основна потреба за преживљавање, али зашто увек тежимо храни богатој калоријама и мастима Одговор је коначно постао јасан јер је нова студија открила да жудња која нас тера да једемо укусна храна и шећери, долазе из емоционалног центра мозга.

Како преноси „Дејли мејл“, научници са Универзитета Северне Каролине (УНЦ) открили су да ово подручје мозга, названо амигдала, „светли“ када мишеви уживају у јелу, не само било коју врсту хране, већ и оне које садрже много калорија.

Научници верују да би њихово откриће могло да буде циљ за развој лека за мршављење који би обесхрабрио жељу да се и даље једе масна храна, без мешања у неопходне редовне навике у исхрани.

Студија показује да нас емоције, или барем емоционални центри у нашем мозгу, терају да једемо храну, које није било у изобиљу кроз векове, што доводи до развоја система у мозгу који нам говори да једемо онолико колико хране могуће, докле год можемо.

Наши метаболички системи имају предност у претварању масти које једемо у енергију, тако да је (са еволуционе тачке гледишта) исхрана са високим садржајем масти добра идеја.

Студија је закључила да постоје два начина исхране: симетрична исхрана у сврху живљења и доследна исхрана у сврху задовољства.

У скорије време, научници су преусмерили свој фокус на уживање у исхрани и открили протеин који се зове неосептин, који се чини активнијим када и мишеви и људи једу укусну, богату храну, што нас држи у томе.

Дакле, лек који блокира овај протеин може ограничити и нашу жељу за преједање.

Треба напоменути да су научници дуго проучавали амигдалу и повезивали је са болом, анксиозношћу и страхом, али недавни резултати потврђују да је повезана и са другим стварима, попут регулисања метаболичке исхране.